Mislim da će svako imati šta da kaže na ovu temu. Naravno, svako sa svoje tačke gledišta.
Kao i u svemu, biće i ovo "sukob", kozervativno VS moderno :-))

Dobra tema, ozbiljan poduhvat.

Pridružujem se Her-Necinom, nadam se dobroj i plodonosnoj raspravi, jer, kodeksi moraju postojati
za sve profesije, pa kako za druge tako i za novinarsku profesiju.
Slažem se jedan od osnovnih kreatora bude Goca pošto je jedna od najiskusnijih u našoj grupi,
kao osoba koja najviše vremena radi u medijima.

Pa kolege Goco i Ljubiša, predlažite nešto pa da komentarišemo. Žile

Žikice i Neco milsim da vi možete prvo da napišete šta vas nervira na Internetu i koji postupci veb-novinara i medijskih kuća prisutnih on-lajn. Dakle i vi aktivno pravita kodeks a ne samo komentarišete. Mene nervira kada mi cenzurišu komentare na nekim sajtovima. Navalite u pisanje, mora biti nešto što nije etički a što znate da sročite u nekoliko reči

Po pitanju komentara na zvaničnim on-line stranama novinskih kuća i drugih, slažem se da treba da se određeni komentari zabrane ili ukinu, niko ne želi sam sebi da skače u stomak, ali isto tako mislim da nije korektno da aministratori stranica dozvoljavaju anonimne komentatore. Ako treba nek se zabrinuti i uplašeni potpišu pod drugim nazivom ali ne da budu anonimni.
Kao i kad neko kaže da se ne bavi politikom i da nema politički stav, automatski znači da je politički odlučio da se ne bavi politikom. Komentari se ostavljaju namenski da bi i drugi naše komentare komentarisali, znači mora se znati ko je ko. Molim kolege da se u buduće predstavljaju kad god i na kom god sajtu da ostavljaju komentare. Makar to bio i neki virtuelni naziv.
Žile

Kodeks veb-novinara i radnika za odnose s javnošću

Nisam saglasan Žikice da treba uvesti obaveznu registraciju i izbaciti anonimce jer ljudi nemaju vremena da se registruju. Bitno je šta oni kažu. Ali zato treba uvesti verifikaciju karakterima kako bi se uverili da piše čovek a ne mašina.

Pisanje komentara kako bi promovisali neki stav ili ličnost od osoba za odnose s javnošću nije dobra praksa.

Objavljivanje uvreda i laži nije dobro.

Cenzura komentara od strane medijskih kuća nije dobra.

Pravljenje lažnih profila na Fejsbuku kako bi privukli prijatelje protvino je načelim profesije.

Dodavanje osoba na mejling listu bez njihovog znanja je protivno pozitivnoj praksi.

Ja sam, po običaju, za liberalizaciju kada su u pitanju komentari. Mislim da će ovaj predlog biti interesantan. Odmah da vas podsetim na novi zakon, skoro usvojen, koji reguliše odnos Medij - Javna ličnost. On je, za čudo, mnogo napredan, kao u razvijenim i modernim državama. Po tom zakonu, novinari imaju više slobode da pišu o javnim ličnostima iz bilo koje oblasti društva.
Tu se kaže, da javne ličnosti, samim tim što su javne (što znači da rade za građane), moraju prihvatiti i kritike od istih. Znači i da, se mediji neće moći tek tako, kako kome, pogotovo, tajkunu i političaru, padne na pamet, biti tužene. Koliko sam razumeo, te granice slobode u novinarstvu su gotovo beskonačne. E sad, da se vratim na temu, i naš kodeks u internet novinarstvu.
Da ne bi pravili Kurir, Pres, Pravdu i ostale wc papire od internet novinarstva, kodeks mora biti ustanovljen na zdravim osnovama. Na primer, kada su komentari u pitanju, a i uopšte sloboda pisanja, ja bih dozvolio slobodniji "rečnik". Tu mislim, da se može reći da je ovaj i ovaj klemponja, budala, pijanac, bolesnik, impotentan, baraba, narkoman, kurva, izdajnik, šerpa, lonac itd. Ali nikako, se ne sme niko prozivati ubicom, lopovom, pljačašem, zelenašem, utajivačem poreza, dilerom itd.

Kao što vidite ovo prvo su eventualne osobine neke osobe, i njegova privatnost je na udaru. Pošto je ta osoba javna ličnost, na to mora biti spreman. I zakon kaže isto tako. Ovi svi atributi se ne tiču, države, građana, niti njhove bezbednosti, ekonomije, prava, budućnosti.

Druga grupa je sasvim drugačija. I to se vidi. Taj rečnik, nama dobro poznat, ne sme biti rečnik u veb-novinarstvu. Sve što podleže krivičnoj odgovornosti, ne bi trebalo da se koristi kao "etiketa" javnim ličnostima, i nikome uopšte.NASTAVAK>>>>>

Kada se kaže da je neki političar lopov, asocijacija je da je pokrao nas građane, jer ga mi plaćamo. Za to se ide u zatvor. Isto je tako i za sve ostale "etikete" te vrste.To su po meni preteške optužbe. Ne treba spominjati reči poput "ubica", "razbojnik" i slične. Eventualno ako bi hteli skrenuti pažnju, na neke "lakše etikete" iz ovog spektra, to bi moglo kroz blagu satiru, karikaturu i slično tome.
Samo je u Srbiji manje uvredljivo kada te nazovu ubicom nego li npr. homoseksualcom.

Mora se naći "ventil", za čitaoce, gde bi oni mogli komentarisati sve i svašta. Sadašnja praksa je smešna i jadna. Kada pogledate upozorenja, na stranici sa komentarima, koje je ostavio neki moderator, zreo čovek pomisli da je na sajtu neke predškolske ustanove.
Tu piše da, "nema nepristojnog govora", "vređanja" (ma šta to značilo),zatim, "zadržava se pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, kao i pravo skraćivanja komentara".
Onda, takođe - "Molimo vas da obratite pažnju na pravopisnu i gramatičku ispravnost komentara koje šaljete. Komentari pisani isključivo velikim slovima neće biti objavljeni, a komentari koji su napisani bez pravopisnih i gramatičkih grešaka imaju prednost". Bože me sačuvaj, kao da se obraćaju deci u pelenama.
Evo još "bisera", o slobodi na internet stranicama u Srbiji - "Komentare koji se odnose na uređivačku politiku i sugestije ne objavljujemo ".
I kome sad ioele ozbiljnom čoveku treba poniženje da ostavlja komentar ovakvim inkvizitorima, a ne moderatorima.

Milsim da ove granice treba pomeriti, da se što više čuje Voks Populi. To zadržava čitaoce na sajtu i animira nove. Ovom narodu, kakav god da je, treba što više slobode. Nijedan narod nije imun na ovu vrstu slobode, pa ni ovaj naš vaskoliki srpski. Ako se samo držimo proverene "dijagnoze", da je "sloboda virus koji se najbrže širi", eto i suštine ne samo kodeksa, već i veb-novinarstva uopšte.

Pozdrav cenjene kolege

Drage kolege,
Izuzetna mi je čast što ćemo sarađivati na ovako atraktivnoj temi. Novinarsto je kao, možda, nijedna profesija povezano s najvećim stepenom moralnog rizika. I mnogo razvijenija zakonodavstva u svetu nemaju svoje kodekse. Naša udruženja UNS i NUNS su 2006. doneli veoma nepotpun kodeks, koji, naravno, ne uključuje i moderne medije kao što je Internet. Pogledajte ovaj link:http://www.unsonline.org/sr-Cyrl-CS/content/dokumenta/464/кодекс-новинара-србије.xhtml
Predlažem da razmišljamo u okviru sledećih naslova:
- Prava i odgovornost novinara
- Novinarstvo i pravo na privatnost i dostojanstvo ličnosti
- Izveštavanje o deci, maloletnicima, žtrvama nasilja, osobama sa hendikepom
- Objavljivanje uznemirujućih slika i članaka
- Dečja pornografija i objavljivanje slika i video-zapisa na internetu
- Podsticanje na rat, nasilje, versku netoleranciju i govor mržnje u medijima
- Odgovornost za laž, klevetu, neistinito izveštavanje
- Izveštavanje o sudskim procesima, o izborima, o radu parlamenta...
- Piraterija, plagijatorstvo, nedozvoljeno korišćenje i kopiranje, kršenje autorskih prava
Konkretnim negativnim ili pozitivnim primerima ćemo doći do suštine, a to je FORMIRANJE KODEKSA, PRAVILA I NAČELA NOVINARSTVA. Potrebno je, dakle, da ustanovimo PROFESIONALNE STANDARDE - PRAVILA IGRE, kojih će se pridržavati i sve naše kolege.
Za početak, bacite pogled na ovaj link,može biti koristan!!!
http://www.media.ba/mcsonline/bs/tekst/etika-online-novinarstva-postavljanje-linkova

Pozdravlja Vas,
Gordana Erić

P. S. Komentar je prvobitno bio mnogo širi ali viki prihvata se samo 2000 karakteristika. Šteta. Pogledajte sutra tekst na mom blogu!

Ovo je odlično. Da ste kliknuli edit mogli ste mnogo više da pišete. Nino smatra da umesto kodeksa treba da napravimo smernice za veb-novinare kao dodatak kodeksu. Molim reakcije na ovo ostalih učesnika sa malo detaljnijim primerima

Veb novinari imaju mnogo veću prednost nad drugim novinarima upravo zato što na brži i bolji način mogu da pristupe i provere određene informacije.
Upravo zato je moguće napraviti veću zloupotrebu određenih materijala i sadržaja. Dovoljno je da bar dva ili tri blogera napišu neku neistinu, pa prilikom provere ne možemo da budemo sigurni u date podatke. Kao što je važilo nekada za radijske novinare da su najbrži u poslu i da najbrže serviraju vesti, to sada važi za veb novinare.
Ono o čemu ovih dana razmišljam je vest iz jednog lista sa nadnaslovom Ekskluzivno i naslovom Mladić ubio babu i predao se policiji. Naravno reč je o čoveku koji ima oko trideset godina a sukobio se sa bakom jer nije ispunio očekivanja na fakultetu pa je bar tu kobnu stvar uzeo u svoje ruke. Drugi tekst je od pre oko godinu dana, ne mogu da se setim koji je dnevni list u pitanju, tekst je u delu "Kultura" objavljen govori o Karli koja je izbela napad nožem, s tim da je napadač uhvaćen, lokacija je zemlja evropske unije. nije reč o tada često spominjanoj Karli del Ponte, već o muškarcu iz Srbije, umetniku, vokalu koji sarađuje sa DJ Markom Nastićem, umetničko ime mu je MC Carlo ili MC Karlo. Naravno to nije sprečilo novinara Kulturne rubrike da se poigra sa tekstom i rečima.
NARAVOUČENIJE: Ne dozvoliti da se kolege iz žanra veb novinarstva na ovaj način igraju sa rečima, upravo zato što ne možemo da priuštimo da budemo markirani kao osobe koje se služe neistinom i lažnim lidovima tj. naslovima i nadnaslovima, navlače čitaoce. Pogotovo ne zato što ista vest u roku od 2 minuta može biti proverena i utvrđena neistinost.
Znači kolege, bez igre reči u hedovima i vestima.
Žile

Svakako da je Gordana najpozvanija da povde diskusiju na ovu temu, kako "on-line", tako i "uživo" da ne kažem "live"! Koliko god da mi se sviđa Necino insistiranje na "slobodnijem" pristupu, kolikogod da smatram da novo vreme treba da donese nove načine komuniciranja i načina obraćanja, u sito vreme moram da kažem da neke stvari "ne idu" niti u jednom vremenu! Da smo svi iskusili kako to izgleda kada se "voda uzburka i talog sa dna dođe na površinu" govore nam 90-e i sve što smo proživeli u toj isuviše bvurnoj dekadi. Setite se samo onog stvarnog potpaljivanja i pravog ratno-huškačkog vokabulara i takvih kvalifiikacija za pojedince, grupe i narode, koji su povredili sve one divne reči koje su mnogi novinari i pisci upotrebljavali vekovima da opišu i prenesu na stranici hartije nešto ili nekoga! A tek silne reči koje vekovima koristimo da opišemo osećanja. Jeste da papir trpi sve, pa i ovaj "na struju" ali moral i vaspitanje ne trpe sve, makar ne kod onog sveta koji je poneo nešto iz roditeljskog doma i to "nešto" treba da nosi kroz vreme, vreme svog postojanja i postojanja onih koji će ostati da žive budućnost, jer, ne zaboravite, vreme nam je ograničeno i svi smo mi na ovoj planeti "na određeno"! Iza nas valjalo bi da nešto ostane, a to ne mora da bude nešto loše! Podsećam vas, dragi drugari i kolege na vreme kada je glavna reč bila onih koji jedva da su čitali novine, a argumenti za diskusiju su im bili podosta jaki (revolver, Kalašnjikov, nož...).
Dakle, sloboda DA ali samo da se ne "prepukne od silne slobode"!

Da, još i ovo da dodam, a da bude konkretnije nego prethodno - psovkama nje mesto u veb novinarstvu! Može u kafani, na ulici ili kod kuće, to svakome na volju kako će sebe da predstavi. Kleveti i laži trebalo bi stati na put. Etiketiranje takođe ne dolazi u obzir, što ne zanči dati mišljenje o nekome i nečemu ali čestito obrazloženo i sa argumentima, a ako treba i dokazima ali lako proverljivim. Srpski jezik nije najbogatiji na svetu ali ima dovoljno reči da se opišu mnoge situacije i karakteri. Lepo bi bilo da kolokvijalni jezik umereno uđe u veb novinarstvo u izabaranim i za to pogodnim tekstovima, hožu da kađem da zavisi od teme!
Što se jezika tiče, sugerisao bih zaista upotrebu Srpskog u najvećoj mogućoj meri (mogao sam reći i maximalno ali NAMERNO nisam). Shavtate?!?

Znam da shvatate, uverio sam se da sa pametnim ljudima jesam školski drug :-)

"Kud dva tu i tri, rekle bi babe!" Šta još hoću da kažem, pa da oslobodim ovaj wiki svog pisanja, jer sve u životu treba da ima neku meru, pa i komentarisanje na pbwiki! Evo jedne dileme, da li pisati imena u originalu ili u domaćoj transkripciji? Ali nisam hteo to, hteo sam nešto drugo. Ovo je odličan način da budemo pioniri nečega, u ovom slučaju Kodeksa veb novinarstva ali samo da se ne "zanesemo". Taj kodeks valjalo bi da prati: postojeće kodekse novinarstva (što ne zanči da mora "slepo da ih sledi"), da je usklađen sa pozitivnim zakonima države u kojoj stvaramo (kakvo god da nam je zakonodavstvo), da, ako je moguće "pokupi" nešto od savremenih tendencija vezanih za EU...
Ako se setite još nečega, dodajte!
Dakle, vema volim da budem avangarda, makar i u najmanjoj meri ali ne volim da "letim visoko" jer ovo što je dobro da uradimo zajedničkim naporom jeste novo ali mi nećemo !otkriti Ameriku", a bio sam dovoljno lenj da tragam po internetu da li postoji takvo što u nekoj od zemalja koje su odmakle u veb novinarstvu.
No, samo napred, ovde smo novi i valja uneti pravi trud, jer, pođimo samo od činjenice da pre 2008. godine nije nikada postojala škola veb novinarstva u Srbiji!!! To nije malo!

Poštovane kolege,

Natavlja se naša kreativna radionica ETIČKOG KODEKSA VEB-NOVINARSTVA.

Podsetila bih Vas da je zaštita nekih novinarskih sloboda (slobode izražavanja, pre svega, ili sloboda štampe, odsustvo cenzure...) ušlo u ustave mnogih zemalja, pa i naše. To je zbog toga što je društveni interes da ove slobode budu zaštićene veoma veliki, toliki da se njihovo ograničavanje ili suspendovanje može urediti samo zakonom ili aktom zasnovanim na zakonu. Tako, npr. ustav SAD slobodu štampe stavlja u sam vrh zaštićenih prava, kao Prvi amandman Povelje o pravima. To nije samo prazna norma, iza toga stoje društvene konvencije i veoma moćni mehanizmi sudske, izvršne i zakonodavne vlasti u toj zemlji. (Nadam se da ću ovde naići na odobravanje kolege Nece!)
Da li ste, recimo, razmišljali o cenzuri i uskraćivanju informacija radi višeg dobra, npr. da bi se sprečilo prekomerno uznemirenje javnosti, da bi se zaštitila deca, maloletnici, određene kategorije građana, npr. izbeglice, hedikepirani, žrtve nasilja, marginalizovane grupe?... Ja ću kao primer da navedem onu sliku glave pronađene u crnoj kesi pored kontejnera, u vrlo frekventnoj ulici Kralja Aleksandra, u po bela dana. Nije li prikazivanje takvih stvari, sračunatih na izazivanje užasa, u stvari uznemiravanje javnosti, izazivanje straha, gađenja a kod ljudi slabijeg nervnog sistema i neke vrste šoka, blagog nernog sloma?...
Ovde sam samo nabacala neka razmišljanja,ali sam Vam obećala jedan sistematičniji tekst, koji zbog pomanjkanja vremena nikako da napišem.
Za sada toliko.
Vidimo se sutra.
Pozdrav,
Gordana

DOPUNA CODEXA

Web novinar je dužan da rečnikom svog izlaganja ne vredja dostojanstvo raznih kategorija virtualnih čitalaca (dece,porodičnih ljudi, intelektualaca i drugih)
već im se obraća probranim rečnikom i time doprinosi ugledu web novinarstva.

PS. Moj otac je bio jedan od sto najuglednijih novinara u knjizi " Dva veka srpskog novinarsta" i iz njegove radionice, pravog rasadnika novinarstva izašla je plejada poznatih novinara i nažalost mnogi nisu živi.Njih je učio STILU PISANJA po kome je bio poznat. Živa je Ivanka Bešević ( otac Nikola Bešević, slikarski bard, majka koncertna pijanistkinja( profesor Muzičke akademije u Beogradu,-Santa Ćećilija u Rimu) koja je u svojim poznim godinama za vreme bombardovanja Beograda od strane Nato agresora imala svojevrsne novine na internetu i obaveštavala svet.Ona je ujedno i prvi web novinar na ovim prostorima. Posle bombardovanja najpoznatije svetske televizije su je intervjuisale a pominje se u Kisindžerovim memoarima

OVO JE BIO RAZLOG DOPUNI CODEXA WEB NOVINARA - SLEDEĆI KORAK JE OSNIVANJE ASOCIJACIJE WEB NOVINARA KOJA BI SE SVAKOM NOVOM GENERACIJOM ŠIRILA

tOLIKO OD MILICE STOJKOVIĆ I NJENIH 77 GODINA

Aktuelni slučaj "Borba" izvanredno ilustruje pokušaj vladajućeg režima da ograniči slobodu izražavanja i informisanja i potrebu striktnog zakonskog regulisanja zaštite izvora inforamcija. Sva zakonodavstva u svetu i sve konvencije propisuju visok stepen zaštite tog izvora. Novinar nije obavezan da saopšti svoj izvor i to je postulat broj jedan slobode štampe i svakog demokratskog društva.

Pre par nedelja me Ljubiša zamolio da se uključim u priču oko etičkog kodeksa pošto sam učestvovao u radionici na tu temu organizovanoj u Medija centru u Sarajevu... Za početak neću komentarisati gore napisane smernice, već šaljem link na draft verziju smernica nastalih u toj radionici: http://docs.google.com/Doc?id=dcf8qhv7_135gph4fscv

U pitanju je rana verzija, na engleskom jeziku, podeljena po različitim oblastima koje smo želeli da obuhvatimo kodeksom i ilustrovana primerima iz zemalja iz kojih su bili učesnici radionice. Kada ove smernice budu finalizovane, biće i prevedene i dostupne u elektronskom (verovatno i štampanom) obliku svim zainteresovanim osobama.

A pogledaću ovih dana i predlog smernica na ovoj stranici...

Dobre i temeljne smernice ima i BBC pa koga interesuje može da klikne na link: http://www.bbc.co.uk/guidelines/editorialguidelines/onguide/

Marko, ja ću uskoro poslati Tebi polazne osnove za diskusiju koja će se verovatno desiti u dolazeću subotu. Pozdrav svima